Često ovih dana čujem ono- tako su naše babe i šta im fali. Najčešće se priča o ishrani, vakcinama, nezi, porođaju... Kad to vidim zapitam se da li neko ustvari zna kako je tada bilo ili imaju neku romantičnu sliku žene koja puca od zdravlja. A bila je sve, samo ne to.
U XIX veku i na početku XX, u patrijahalnoj porodici, žena je bila majka, domaćica i radna snaga. Devojčice su se udavale jako mlade, već sa 13, 14 godina za muža kog joj je izabrao otac. Za siromašne žensko dete je bilo opterećenje jer je trebalo spremiti miraz. Ta devojčica/žena je onda bila potpuno podređena mužu bez ikakvih prava.
„Kada su muž i žena mladi, sramota je da idu sami njih dvoje,
jer bi im se smejao svet, ako nema kog starijeg uz njih.
Sramota je i kada govore među sobom, ne samo u društvu već i kući“
Kada je on bio u kući žena nije smela da priča bez njegove dozvole, niti da njegovo ime pominje pred drugima.
Njene obaveze su bile mnogobrojne. Prva je ustajala ujutru da naloži vatru, umesi hleb, spremi jelo za sve ukućane. Onda bi namirila stoku, pa išla da radi u polje. Uveče ju je sve to opet čekalo. Jako malo pažnje se obraćalo na higijenu u kući. Zato su vladale zarazne bolesti, a najčešći uzroci smrti su bile bolesti cirkulacije i razni tumori. Često se navodi kako naše babe i dede nisu oboljevale od tumora i da su oni isključivo posledica modernog života, a to apsolutno nije tačno. Kuće nisu imale kupatila, a lična higijena se svodila na jutarnje umivanje. Naletela sam i na ovaj zapis s početka 50-ih, iz borskog sreza. "Pranje ruku pre jela je retko. Sapun za umivanje se takođe retko upotrebljava. U selu nema kupatila, a kupanja kod kuće su retka. Velika većina se ne kupa od leta do leta".
U dokumentu je zapisano da se stariji ljudi čak i leti okupaju
jednom ili se uopšte ne kupaju, "tako da je prosek kupanja
jednom godišnje i to pred odlazak na pričešće".
Kada se upotrebljavao sapun, to je bio sapun domaće
proizvodnje, a umesto njega često se koristio i pepeo. Prema
tom dokumentu, žene su se češljale jednom nedeljno. Ti uslovi su bili užasni, i u takvim uslovima žena je rađala i odgajala decu.
E sad konačno malo o porođaju.
Porođaj se obavljao u potpuno neadekvatnim uslovima. Najviše se vodilo računa o raznim verovanjima i sujeverju. Ženu je najčešće porađala primalja ili tetka detetovog oca. Na pod se prostirala slama a preko dzakovi- da se dete odveže od majke, odmah posle porođaja žena je ustajala i nastavljala sa svojim poslovima. Kosa se nije prala šest meseci- da se dete ne bi rastalo sa sisom. U narodnom zdravlju porođaj je opisan ovako :" U kući je poveći broj
ukućana te žena -buduća majka se mora od njih sklanjati.
Za to ide na polje gde se često puta pod vedrim nebom, na
jakom mrazu i snegu rastavlja s ,,bremenom ,,. Nesrećna
žena ovim aktom postaje za kuću nečista, za to je odmah
meću u kakav ćor buždak gde joj, prostiru malo slame a
ona je čim je osetila da će da rodi obukla najgoru košulju i
opasala najgoru suknju. U tom ćorbuždaku koji je mračan
na hladnoj zemlji na nećistoj postelji, u nečistim haljinama,
mora prebivati 40 dana. Naravno ona neće za sve to vreme
tu preležati, već će se trećeg dana dići i latiti se redovnog poslovanja kao i pre; samo ako je ikako mogućno neće mesiti i
prestavljati jela dok ne ode u crkvu (obično za 40 dana), jer
se smatra nečistom. Za to vreme ona mora imati posebnu
U XIX veku i na početku XX, u patrijahalnoj porodici, žena je bila majka, domaćica i radna snaga. Devojčice su se udavale jako mlade, već sa 13, 14 godina za muža kog joj je izabrao otac. Za siromašne žensko dete je bilo opterećenje jer je trebalo spremiti miraz. Ta devojčica/žena je onda bila potpuno podređena mužu bez ikakvih prava.
„Kada su muž i žena mladi, sramota je da idu sami njih dvoje,
jer bi im se smejao svet, ako nema kog starijeg uz njih.
Sramota je i kada govore među sobom, ne samo u društvu već i kući“
Kada je on bio u kući žena nije smela da priča bez njegove dozvole, niti da njegovo ime pominje pred drugima.
Njene obaveze su bile mnogobrojne. Prva je ustajala ujutru da naloži vatru, umesi hleb, spremi jelo za sve ukućane. Onda bi namirila stoku, pa išla da radi u polje. Uveče ju je sve to opet čekalo. Jako malo pažnje se obraćalo na higijenu u kući. Zato su vladale zarazne bolesti, a najčešći uzroci smrti su bile bolesti cirkulacije i razni tumori. Često se navodi kako naše babe i dede nisu oboljevale od tumora i da su oni isključivo posledica modernog života, a to apsolutno nije tačno. Kuće nisu imale kupatila, a lična higijena se svodila na jutarnje umivanje. Naletela sam i na ovaj zapis s početka 50-ih, iz borskog sreza. "Pranje ruku pre jela je retko. Sapun za umivanje se takođe retko upotrebljava. U selu nema kupatila, a kupanja kod kuće su retka. Velika većina se ne kupa od leta do leta".
U dokumentu je zapisano da se stariji ljudi čak i leti okupaju
jednom ili se uopšte ne kupaju, "tako da je prosek kupanja
jednom godišnje i to pred odlazak na pričešće".
Kada se upotrebljavao sapun, to je bio sapun domaće
proizvodnje, a umesto njega često se koristio i pepeo. Prema
tom dokumentu, žene su se češljale jednom nedeljno. Ti uslovi su bili užasni, i u takvim uslovima žena je rađala i odgajala decu.
E sad konačno malo o porođaju.
Porođaj se obavljao u potpuno neadekvatnim uslovima. Najviše se vodilo računa o raznim verovanjima i sujeverju. Ženu je najčešće porađala primalja ili tetka detetovog oca. Na pod se prostirala slama a preko dzakovi- da se dete odveže od majke, odmah posle porođaja žena je ustajala i nastavljala sa svojim poslovima. Kosa se nije prala šest meseci- da se dete ne bi rastalo sa sisom. U narodnom zdravlju porođaj je opisan ovako :" U kući je poveći broj
ukućana te žena -buduća majka se mora od njih sklanjati.
Za to ide na polje gde se često puta pod vedrim nebom, na
jakom mrazu i snegu rastavlja s ,,bremenom ,,. Nesrećna
žena ovim aktom postaje za kuću nečista, za to je odmah
meću u kakav ćor buždak gde joj, prostiru malo slame a
ona je čim je osetila da će da rodi obukla najgoru košulju i
opasala najgoru suknju. U tom ćorbuždaku koji je mračan
na hladnoj zemlji na nećistoj postelji, u nečistim haljinama,
mora prebivati 40 dana. Naravno ona neće za sve to vreme
tu preležati, već će se trećeg dana dići i latiti se redovnog poslovanja kao i pre; samo ako je ikako mogućno neće mesiti i
prestavljati jela dok ne ode u crkvu (obično za 40 dana), jer
se smatra nečistom. Za to vreme ona mora imati posebnu
ložicu i kalenicu iz koje će jesti. Žena se nije pitala koliko dece će imati, abortus nije bio dozvoljen tako da su se žene snalazile na razne načine- vruć crep na leđa, uvlačenjem u matericu korena od kukureka, koji se drži unutra 4-5 minuta. Bušenje materice vretenom je takođe često sredstvo. Česti porođaji, loša higijena i ishrana su činile da- " je žalost slušati je kad kaže da ima 22 godine, dok izgleda kao da joj je najmanje 40". Ako bi rodila žensko dete, muž je često znao da izbaci ženu iz kuće. U slučaju razvoda sva muška deca preko 4g i ženska preko 7g su pripadala ocu, tako da je majka bila lišena svih roditeljskih prava.
E sad malo o tome kako nas farmaceutska mafija truje.
U Beogradu, 1900g, prosečna starost umrlih je bila 31,74g. Danas je to neke 74g. U Beogradu u to vreme je bilo znatno vise muškaraca nego žena. Razlog za to je velika smrtnost žene na porođaju i većem prilivu muške radne snage. Statistika kaže da je 1910g u Beogradu umrlo 1669 osoba. : Struktura umrlih je nazamisliva za današnje pojmove- 310 su bile bebe do jedne godine (rođeno 1789), 328 mladih od dve do devetnaest, 415 stanovnika od 20-39, 351 stanovnika od 40-59, a starijih od 60 bilo je najmanje–265. Najčešći uzrok smrtnosti bile su zarazne bolesti protiv kojih se danas vakcinišemo. Bebe do šest meseci života, u slučaju da majka nije mogla da doji, hranjene su razblaženim kravljim mlekom, a posle toga čistim. Deca su smatrana malim ljudima pa su tako i hranjena, morala su da rade u polju, dvorištu, sve poslove kao i odrasli. Kada vidimo smrtnost dece tada jasno nam je da to i nije baš funkcionisalo. Položaj žene se popravljao posle drugog svetskog rata. U Ustavu iz 1990g izjednačena su prava žena sa pravima muškaraca. Sada imamo dostupnu zdravstvenu zaštitu, smrtnost dece do godinu dana je trenutno 6,3% što je mnogo manje u odnosu na period naših baka. Vakcine su gotovo iskorenile zarazne bolesti koje su odnele toliko života, a zahvaljujući medicini životni vek je produžen za 30g.
U Beogradu, 1900g, prosečna starost umrlih je bila 31,74g. Danas je to neke 74g. U Beogradu u to vreme je bilo znatno vise muškaraca nego žena. Razlog za to je velika smrtnost žene na porođaju i većem prilivu muške radne snage. Statistika kaže da je 1910g u Beogradu umrlo 1669 osoba. : Struktura umrlih je nazamisliva za današnje pojmove- 310 su bile bebe do jedne godine (rođeno 1789), 328 mladih od dve do devetnaest, 415 stanovnika od 20-39, 351 stanovnika od 40-59, a starijih od 60 bilo je najmanje–265. Najčešći uzrok smrtnosti bile su zarazne bolesti protiv kojih se danas vakcinišemo. Bebe do šest meseci života, u slučaju da majka nije mogla da doji, hranjene su razblaženim kravljim mlekom, a posle toga čistim. Deca su smatrana malim ljudima pa su tako i hranjena, morala su da rade u polju, dvorištu, sve poslove kao i odrasli. Kada vidimo smrtnost dece tada jasno nam je da to i nije baš funkcionisalo. Položaj žene se popravljao posle drugog svetskog rata. U Ustavu iz 1990g izjednačena su prava žena sa pravima muškaraca. Sada imamo dostupnu zdravstvenu zaštitu, smrtnost dece do godinu dana je trenutno 6,3% što je mnogo manje u odnosu na period naših baka. Vakcine su gotovo iskorenile zarazne bolesti koje su odnele toliko života, a zahvaljujući medicini životni vek je produžen za 30g.
Ne želim da živim kao što je moja baba. Znamo bolje, imamo uslove za bolje, zašto bi se onda vraćali na stvari koje su davno napuštene i dokazano štetne po naše i zdravlje naše dece. Zašto dozvoljavamo da nam se vraćaju bolesti za koje ne znamo više ni kako izgledaju, hranimo decu kravljim mlekom kada imamo adekvatnu zamenu koja im neće naškoditi?Ne znam ni jednu ženu koja bi se vratila u ta vremena,zašto to onda radimo sa decom? Naše bake su živele i radile tako jer nisu znale za bolje.Mi znamo.
